Cokolada je vec dugo vremena najomiljenija poslastica na planeti. Mada je bije los glas o tome da kvari zube i goji, tesko da mozemo zauvek da se odreknemo njenog neodoljivog ukusa za koji je zasluzan kakao, osnovni sastojak cokolade. Naucni krugovi kazu da nema ni potrebe odricati se ovog kakao uzitka ali ipak ne treba preterivati. I ne samo to, cokolada i kakao cak mogu posluziti i kao lek protiv mnogih ozbiljnih bolesti.
Cokolada
Pa da vidimo sta se to sve krije u 100 grama cokolade? Osim kakao mase u sastav cokolade ulazi kakao buter, aroma vanile, secer i emulgator lecitin. Ova crna poslastica je bogata mineralima tako da 100 grama kvalitetne ciste cokolade sadrzi oko 3 mg gvozdja, 12 mg natrijuma, 100 mg kalcijuma, 280 mg fosfora, 300 mg magnezijuma i cak 400 mg kalijuma. Pored toga tu su i ugljeni hidrati, masti, belancevine, celuloza i kofein. Sto se vitamina tice u cokoladi su se smestili B1, B2, B5, B6 i E vitamin.
Naucna istrazivanja pokazuju da crna cokolada podize nivo dobrog holesterola i smanjuje nivo loseg holesterola u krvi, ukoliko se dnevno unosi oko 16 grama ove vrste cokolade. Zatim, crna cokolada utice na podizanje nivoa hormona srece sto znaci da popravlja raspolozenje i ublazava depresiju. Konzumiranjem samo jedne kockice crne cokolade dnevno mozemo ojacati mentalne sposobnosti kao sto su budnost, koncentracija i pamcenje. Cokolada je vekovima poznata i kao mocan afrodizijak. Kockica kvalitetne crne cokolade sadrzi istu kolicinu flavonoida koliko se nalazi u jednoj casi crnog vina. Povoljno utice na rad srca a najnovija istrazivanja nagovestavaju da moze pomoci u lecenju pacijenata obolelih od ciroze jetre i da suzbija kasalj jer ima slicno dejstvo kao i sirup protiv kaslja.
Ipak oprezno sa ovom poslasticom jer verovali ili ne, preterana upotreba cokolade, osim gojaznosti moze prouzrokovati nesanicu i razdrazljivost.
Kakao
Indijanska plemena severne Amerike cesto su u lekovite svrhe upotrebljavala kakao a do koje mere se cenila ova biljka govori cinjenica da su se kakao zrna cak upotrebljavala i kao novac.
Astecki vladar iz XVI veka Montezuma posebno je obozavao kakao napitak koji je praktikovao da pije iz zlatnih casa. Prica se da je nakon ispijanja napitka case bacao u jezero koje je vremenom preraslo u pravi zlatni rudnik. I da je u svom trezoru umesto zlata, cuvao 960.000.000.000 zrna kakaa.
Kakao drvo bilo je cenjeno i u vreme Maja i Inka kao poseban dar bogova.
Kakao se u proslosti, izmedju ostalog koristio i kao lek za srcana oboljenja.
Astecki vladar iz XVI veka Montezuma posebno je obozavao kakao napitak koji je praktikovao da pije iz zlatnih casa. Prica se da je nakon ispijanja napitka case bacao u jezero koje je vremenom preraslo u pravi zlatni rudnik. I da je u svom trezoru umesto zlata, cuvao 960.000.000.000 zrna kakaa.
Kakao drvo bilo je cenjeno i u vreme Maja i Inka kao poseban dar bogova.
Kakao se u proslosti, izmedju ostalog koristio i kao lek za srcana oboljenja.
Sada da se vratimo u sadasnjost gde se zna da kakao sadrzi visok nivo magnezijuma koji pozitivno deluje na mozak, misice, organe za disanje, jaca kosti. Sadrzi triptofan koji u organizmu oslobadja serotonin, poznat kao hormon srece i dobrog raspolozenja. Teobromin koji okrepljuje organizam, podize koncentraciju i ostale intelektualne sposobnosti. Kalijum koji igra bitnu ulogu kada je u pitanju regulacija vode u telu i regulacija srcanog ritma. Osim toga, kakao sadrzi antioksidante uz ciju se pomoc organizam bori protiv slobodnih radikala, starenja, raka...
Savremena nauka kaze da kakao u stvari sadrzi skoro 300 razlicitih hemijskih sastojaka i spada u grupu najhranjivijih biljaka.
Na kraju price evo i jednog saveta: za sto bezbolnije odvikavanje od kafe u svako doba dana, najbolje ce posluziti kakao napitak.
Izvor: priroda-leci-sve.com
